Nada Ostojić je matičarka. Ima 160 cm visine i srce od pet kilometara dužine. Vjenčanje i sreća su njen posao u Zvorniku.
A sreća se iz Nade i njenih 160 cm širi kao kakav virus, pa su svi oko nje srećni.
I nije samo to. Nada je čudo. Pomaže kome stigne. Da ti ne zna lijeva, šta ti radi desna, a opet za Nadinu dobrotu su čuli svi u Zvorniku. I dalje, jer takve osobe slabo gdje ima!
I sad Nada sjedi u svojoj kući. Gleda preko stola na oca i sina iz porodice Hudović. Komšije, pretrnule od straha. Ekonomista Asim Hudović i njegov otac Taib, gledaju netremice u Nadu.
-Ne brinite se, kako bude meni, biće i vama. Ma, za komšiju i u smrt bih skočila, reče Nada!
Zvuk zonceta zapara zidove i uši . Nekoliko četnika sa “fantomkama” pokucaše Nadi na vrata.
–Ti se, Nado sklanjaj, da ne ubijemo i tebe, prodera se jedan!
-Samo preko mene mrtve, uspravi se Nada, od 160 cm visine i 5 kilometra ljubavi. Moraćete prvo mene ubiti, e da bi ubili moje komšije Hudoviće! Pa ja sam ovog mlađeg Asima vjenčala. Iza mu je otac. Bježite sa vrata! Sram vas bilo!
Čuo se zvuk repetiranja kalašnjikova. Nada je sasvim mirno stala ispred puške. Tri rafala. Jedan za oca, jedan za sina i jedan za Nadu Ostojić.
Poginula je pokušavajući da spasi porodicu Hudović. Oca i sina. Bilo je to u Zvorniku, aprila ‘92. Neispričana priča.
Tih 160 cm visine, 5 kilometra ljubavi i stotinu kilotona hrabrosti u smrt je otišlo sa komšijama.
Nada Ostojić, matičarka iz Zvornika. HEROINA! Po njoj se ništa ne zove!
A ima li nade za nas?
/autor teksta: Dragan Bursać
/foto: Podrinjemedia.ba