Jednog dana jedan čovjek dođe kod Nasruddin-hodže i reče mu:
– O, hodža, šta je ovo, tvoja žena je u svako doba po sokacima…Šta znači tolika šetnja?
A Nasruddin-hodža počeša zatiljak i reče:
O, čovječe, ne govoriš istinu…Da toliko mnogo šeta kao što ti kažeš, jednog dana bi svratila i u moju kuću!
******************
Bilo je jutro…Iz hodžine kuće začu se neka nerazgovijetna galama…Malo kasnije Nasruddin-hodža je izašao iz kuće, a prvi komšija ga odmah zaustavi i upita:
– Hodža efendi, zabrinusmo se, u tvojoj kući desila se neka lupnjava. Je li se nešto desilo?
Hodža podiže obrve, želio je skinuti komšiju sa glave:
– Ne, malo se sporječkah sa ženom, te ona, obuzeta mržnjom, udari u moje džube koje se, zatim, skotrlja niz stepenice. Otuda galama koju si čuo…
Komšija se zakikota pa reče:
– Šta reče, hodža? Zar džube može napraviti toliku buku?
Hodža se veoma naljuti na ove riječi:
– Može…Ja sam bio u džubetu!
Hikaje